ПОКАЈАО САМ СЕ
Осјећао сам се на тај дан као да се свијет срушио на мене. А, како и не би.
Осми март је, а ја, умјесто петице, носим мајци двојку из математике .
Долазим кући.Тихо отварам врата и чујем смијех родитеља.О, како ћу им сад покварити дан. ,,Добар дан, Ниџо,”- рече мајка. ,,Како је био у школи? ”Кроз тијело ми прође језа. Умјесто цвијета ја јој доносим лошу оцјен. Ништа, слагаћу је. ”Добро, добио сам петицу”, одговорих. Осмијех на њеном лицу мени је створио сузе у очима. Какво сам ја незахвално дерште. Колико се она брине, колико се око мене труди, колико љубави, колико страха? Шта да радим? Сачекаћу да прође овај дан, па ћу јој рећи истину. Тако је и било. Заиста сам се постидио. И рекох јој .
Била је изненађена и тужна због мог поступком, али није био смак свијета како сам ја мислио.
НИКОЛА БЈЕЛЕТИЋ VI 2