ОШ "Милева Лајовић Лалатовић"

Пошао свети Сава преко једне планине, па срете ђавола.

Биле су двије сироте без оца и матере.

Удруже се међед, свиња и лисица, па се договоре, да ору земљу и да сију пшеницу, да се ране.

Био некакав богоугодни калуђер, бијеле браде и главе, који се вазда Богу мољаше.

У једног краља била два сина; један бјеше лукав и неправедан, а други добар и праведан.

Причају људи да је у стара времена био некакав силан чоек који се никад Богу не мољаше, ни у цркву идаше, нити се по закону исповиједаше ни прицешциваше, него у свака безакоња упадаше, да је цијели град од њега на јадима био.

Био старац и баба, па имали два сина и двије снахе. Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали до једнога јарца.

Путовао некуд човјек са женом, па ударе преко ливаде скоро покошене, онда човјек рече: "Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!" А жена: "Зар ти је напало на очи, те не видиш, да то није кошено, него стрижено!" А човјек опет: "Бог с тобом, жено! како ће се ливад�� стрићи? то је кошено, ето видиш откоса." –

Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.

Орао Турчин ралицом по страни изнад некакве ћуприје, а Еро путем тjерао неколико натоварених коња.