ОШ "Милева Лајовић Лалатовић"

 Неко се нервирао због оцјене, неко је срео симпатију на ходнику, неки су били тужни што се снијег отопио, а неки су уживали у кићењу јелке...

Петак, 11.12.2009. год.
Како је тај дан провела Радовић Кристина, ученица ІХ6 разреда
Још увијек сам прехлађена. Већ четири дана нијесам ишла у школу. Много ми је заморно по цијели дан сједјети кући и лежати, а још теже ми је пало то што не идем на тренинг. Најзад,предвече сам се осјећала боље и нијесам имала температуру. Пустили су ме да идем у школу. Часови нијесу били толико тешки, али када је дошао шести час, нијесам се баш најбоље осјећала. Када сам дошла кући, звао ме је тренер и рекао да имамо утакмицу у Мојковцу. Питао ме је да ли могу да идем. Одговорила сам да не могу, јер сам прехлађена. Њему то баш није одговарало, а ни мени. Много ми је било криво што не идем и цијело вече нијесам била расположена. Убрзо сам легла, размишљајући о Мојковцу и о утакмици. Заспала сам...

Субота , 12.12.2009.год.
Како је овај дан провела Каровић Анђела, ученица VІІІ5 разреда

Данашњи дан, све у свему, је био ОК! Пробудила сам се у 09:30h, мало погледала ТВ и „бацила“ се на учење. Пошто је сестра Нина много наваљивала да окитимо јелку, мама је то одобрила. Окитиле смо је. Драги дневниче, знаш како је лијепа! Велике сребрне и плаве куглице, кроз густе гране трака од звончића и плаве лампице. Прелијепа је! ☺
А сада, шта се десило у школи. Пошто је субота (а ми морамо у школу), неки су то схватили као необавезан дан. Било нас је само тринаест у одјељењу ( а има нас двадесет седам ). Данас ништа посебно и занимљиво на часовима. Требала сам да идем на Вјеронауку, али због радне суботе, нијесам стигла. Када сам дошла из школе, отишла сам до мајке на посао. У 20:00 h смо дошле кући. Сада сједим поред јелке и пишем шта се десило.
Хвала што си ме саслушао, драги дневниче!
Твоја Анђела!

Недјеља, 13.12.2009.год.
Како је недјељу провела открива нам Ћоровић Вања, ученица ІХ4 разреда
Срешћемо се опет, ко зна гдје и када,
Ненадано и нагло јавићеш се мени,
Можда кад у души болно застудени
И у срцу почне први снијег да пада.

На уснама нашим поникнути неће
ни прекор, ни хвала; нити туга нова,
што не оста више од негдашњих снова
ни капља горчине, ни тренутак среће.

Сванула је недеља.Још један дан пун нових искушења, пун неких нових догађаја. Као и сваки дан, овај ми почиње тако што доручкујем, одрадим кућне и школске обавезе. Онда сам отишла до Тијане. Одлучиле смо да прошетамо до школе. Када смо шетале, среле смо многе наше познанике.

Моја школа сто година има,
врата знања отворила свима.
Она многе тајне крије,
у њој нам се срећа смије.
У њој се и љубав за генерације рађа,
оде стара, дође млађа...
Пјевају јој пјесме птице,
док у њеним прозорима ја огледам лице.
Ноћу се скрива у тами,
дању својом љепотом свакога мами.

Заједно смо провеле скоро цијели дан. Причале смо, смијале се и зезале. Када сам дошла кући, старијој сестри сам имала много тога да испричам. Онда смо слушајући музику заспале.

Понедјељак, 14.12.2009.год.
Шта има да нам каже Брајковић Александра, ученица VІІІ6 разреда
Кад сам се вратила из школе, почели смо да китимо јелку. Сад је већ све завршено и прелијепо изгледа. Мајка нам је купила нове украсе и наките, изгледа тако лијепо и богато. Само ме Бошко нервира, јер скида бомбоне и чоколаде са ње и кријући једе. Он мисли да ја то не видим.
Снијег је почео да пада, али му киша није дозволола да од града направи чаробну бајку. Љута сам због тога, али мајка каже да не бринем. Опет ће падати и вјерујем јој, јер, ипак, мајке све знају...

Уторак, 15.12.2009.год.
Како је уторак провела Симовић Анђела, ученица VІІІ5 разреда
Драги дневниче,
Уторак је. За мене најгори дан у недељи. Седам часова по 45 минута. У школи је дан протекао уобичајено. Али, као и сваки пут, смори ме плес. Горе, доље, тамо, овамо. Ух! Нијесам рођена за плес и то је то.
У школи сам га поново срела. Као и увијек, немам храбрости да му приђем. Гледам га из прикрајка и замишљам себе крај њега.. Ми се скоро и не познајемо. Осјећања нас спајају.
Када сам дошла кући, имала сам малу свађу са сестром.
Мајка ми улази у собу. Морам прекинути са писањем. Већ је 23:30 h.

Сриједа, 16.12. 2009.год.
Сазнајте како је Лакетић Катарина провела дан.Ученица је VІІІ 5разреда
Драги дневниче,
Извини што ти нијесам раније писала, али стварно нијесам могла. Кад сам дошла из школе, није ми било баш добро. Мајка ми је измјерила температуру и заиста сам је имала. Сазнавши то, одједном ме је обузео неки чудан осјећај, јер знаш да је сад завладао овај вирус, који гази све што му се нађе на путу. Али, немој да бринеш, није ми ништа.Нећемо више о томе.
Хоћу да ти испричам све што ми се данас догодило у школи. Имала сам напорне часове, почев од Хемије, и даље да ти не причам. Из Ликовног сам добила 5, на теорију и срећна сам због тога.
Данас је дошао у школу. Свака ријеч која ми је била упућена, била је изговорена са великом пажњом. Сјутра идем код очног. Мало ме је страх и не знам због чега. Морам овако да пребацам с теме на тему, јер имам мало времена и спава ми се.
Твоја другарица Каћа!

Четвртак, 17. децембар 2009. год.
Ову седмицу ћемо закључити са оним што је написала Раичевић Маша, ученица ІХ6 разреда „Требамо покушати тачно рећи оно што говоримо, не очекујући да наши пријатељи погађају значење наших ријечи. Умјесто читања мисли својих пријатеља, требамо провјерити јесмо ли их правилно схватили.“
Пробудила сам се рано. Напољу је било јако мрачно. Кренула сам у школу. Све је било залеђено. Ушла сам у школу, а талас топлоте је прошао мојим тијелом. Као да сам оживјела. Часови су брзо прошли. Када сам изашла из школе, снијег је падао. Било ми је хладно. Дошла сам кући и сјела да размислим о поступцима који се не свиђају мојим другарицама. Дуго сам о томе размошљала. Затим сам узела да учим. Прошли су сати и сати. Пао је мрак. Снијег је већ био нападао. Све је било тако чудно. Касније сам отишла на тренинг. Било је занимљиво. Другарица ми је донијела поклон. Добила сам књигу коју сам толико тражила. Није било сунње, вечерас нема спавања. Ипак сам се преварила. Када сам дошла кући, легла сам и започела читање књиге. Упалила сам радио, цијело вече су биле неке баладе. То ме је успавало. Био је то још један занимљив дан. Надам се да ће и сјутра све бити у реду.

Порука за све:
Пишите Дневник, једног дана ће вам то бити најдраже странице!